Є один день в році, котрий припоминат нам о тих, без котрих не былоби нас на тім сьвіті. Од початку давалисме ся ім во знаки. Перше поводувалисме риганя і змінни настрої. Пізніше безчельні копалисме од середини, жеби вкінци вийти з маминого брішка і привитати єй дертям гамби. Потім певно не раз вкусилисме Mаму в груд, коли она пробувала нас накормити, а як хотіла кус одпочати, то ани не давалисме єй спати. Пізніше было іщи гірше. Нарікалисме при іджиню, псулсме вшитко, приносили зо школи уши і погани оцінки, сварилисме ся- бо преціж вшитко зналисме ліпше. А они і так нас кохают. Наши Mами, супер бохатерки, взори котри хочеме наслідувати, наши вчителки, переводнички по каменистих путях житя. *** Jest jeden dzień w roku, który przypomina nam o tych, bez których nie byłoby nas na tym świecie. Od początku dawaliśmy się im we znaki. Najpierw powodowaliśmy wymioty, wahania nastrojów, później bezczelnie kopaliśmy je od środka, żeby w końcu postanowić wyjść z ciasnego, okrąg
folk, fashion, food and design based on Lemko traditions